ПАРАСТОС

ПАРАСТОС

Служба за покојне, помен, панихида. Панихида (или парастос) је грчка реч која потиче од речи „пас“ (πᾶς) – читав, и „никс“ (νύξ) – ноћ, и заправо означава „свеноћну службу“. У раној Цркви, за време гоњења, помињање упокојених заиста је обављано ноћу. Сам богослужбени чин панихиде подсећа на јутрење, које се по Типику и служи ноћу, одмах после полуноћнице, а завршава се до свитања.

Уместо шестопсалмија на парастосу се чита 90. псалам Живиј в помошчи Вишњаго (Који живи у помоћи Вишњег), затим следи велика јектенија, Алилуја, тропар Глубиноју мудрости (Дубоком мудрошћу) и богородичан, певају се тропари Свјатих лик обрете источник жизњи (Сабор светитеља пронађе извор живота) са припевом Благословен јеси, Господи, научи мја оправданијем Твојим, 50. псалам, канон (за усопше), после чије 3. и 6. песме су одређене мала јектенија, сједален Воистину сујета всјаческаја... (Ваистину је све и сва таштина) и кондак: Со свјатими упокој... После канона: Трисвето, Оче наш и тропари Со духи праведних скончавшихсја (Са дусима преминулих праведника), сугуба јектенија Помилуј нас, Боже са молитвом јереја: Боже духова и свакога тела...; даље следи отпуст и пева се Вјечнаја памјат (Вечан спомен).

За време служења парастоса обавља се кађење. Ако служи само свештеник, онда он све време у рукама држи кадионицу. Ако у служењу учествује и ђакон, он пре почетка сваке јектеније тражи од свештеника благослов да кади, а свештеник кади само приликом певања тропара Свјатих лик, отпуст говори са кадионицом и кади на крају, док се пева Вјечнаја памјат.

Парастоси умрлима служе се у трећи, девети и четрдесети дан после смрти, као и на пола године и годину од смрти. Према 169. правилу Номоканона у Великом Требнику, парастоси се не служе „у дванаестодневном периоду (тј. од Божића до Богојављења), у прву седмицу Четрдесетнице, у Велику (Страсну) седмицу, у Светлу седмицу, као ни недељом и о великим празницима“.

На парастосу се освећује кољиво, то јест кувана пшеница, која својим зрнима подсећа на васкрсење умрлога (види: Јн. 12, 24 и 1. Кор. 15, 36–38).

Парастос се заказује у договору са свештеником на најмање 3 недеље унапред.